Naše Zdravlje i Planeta
Kako Tim Douglas (Stowe, Vermont) navodi, ekološki problemi su pre svega pitanje zdravlja. Kritičari rado umanjuju značaj zaštitnika životne sredine nazivajući ih „grliteljima drveća“, ali suština je da nas zagađenje čini bolesnima, a ljudima bi bilo mnogo više stalo kada bi to bolje razumeli.
Moguće posledice globalnog zagrevanja po zdravlje su zastrašujuće. Emisije ugljen-dioksida možda nisu direktno odgovorne za zdravstvene probleme na mestu ispuštanja ili u njegovoj blizini, ali zbirno mogu prouzrokovati mnogo nevolja. Prema Centru za zdravlje i globalnu životnu sredinu Medicinskog fakulteta Harvard, klimatske promene će u narednim decenijama verovatno povećati učestalost alergija, astme, srčanih bolesti i raka, između ostalih bolesti. Takođe je vrlo verovatno da će se, kako globalna temperatura raste, bolesti koje su ranije postojale samo u toplijim delovima sveta sve češće javljati i u drugim, ranije hladnijim oblastima, gde ljudi još nisu razvili prirodnu odbranu od njih. A gubitak prašuma koji prati porast temperature znači slabiji pristup još neotkrivenim lekovima i narušavanje sposobnosti životne sredine da održi našu vrstu.
Prema časopisu International Journal of Environmental Research and Public Health, pregled dokaza pokazuje snažnu povezanost između boravka u prirodi i zdravlja, koja obuhvata, između ostalog:
Emocionalno stanje: „U studiji o šumskom kupanju, ili shinrin-yoku, istraživači su utvrdili da je vreme provedeno u šumi povezano sa smanjenjem osećaja neprijateljstva, depresije i anksioznosti kod odraslih osoba pod akutnim i hroničnim stresom. Druga studija, koja je ispitivala šetnju u različitim okruženjima, zabeležila je najveća i najdoslednija poboljšanja psihološkog stanja upravo kod šetnji kroz šumu. Šumsko kupanje može imati važnu ulogu u unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti.“
Krvni pritisak: „Dve meta-analize pronašle su dokaze da boravak u prirodnom okruženju snižava krvni pritisak. Song i saradnici pregledali su 52 japanske studije o fiziološkim efektima terapije prirodom i pronašli ubedljive dokaze da se krvni pritisak smanjivao kada su učesnici boravili u prirodnom okruženju. Pad i sistolnog i dijastolnog pritiska zabeležen je i kod mladih zdravih osoba i kod osoba sa hipertenzijom. To ukazuje da šetnja kroz šumu može dovesti do stanja fiziološke opuštenosti. Autori su utvrdili da su i sistolni i dijastolni pritisak izmereni u šumi bili značajno niži nego u okruženjima bez šume.“
Imuni sistem: „U Japanu je šumsko kupanje pozitivno povezano sa funkcijom imunog sistema… Jedan od mogućih mehanizama je izloženost fitoncidima (supstancama koje biljke i drveće ispuštaju da bi se zaštitili od štetnih insekata i mikroorganizama), koji mogu smanjiti nivo hormona stresa u organizmu i povećati aktivnost NK ćelija. Rezultati su takođe pokazali da jednodnevni izlet u šumski park povećava nivo unutarćelijskih proteina koji deluju protiv raka.“
Mentalno zdravlje: „Nova istraživanja ispituju zelene prostore na otvorenom kao mogući vid terapije za mentalne poremećaje i poremećaje ponašanja, kao što je poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD). Jedna studija pokazala je povezanost između boravka u zelenim prostorima i poboljšanja ponašanja i simptoma ADHD-a, kao i boljih rezultata na standardizovanim testovima. Nedavni sistematski pregled pronašao je značajne dokaze o obrnutoj povezanosti između izloženosti zelenim prostorima i emocionalnih problema i problema u ponašanju kod dece i adolescenata. Pored toga, prirodni elementi u blizini škola, uključujući šume, travnjake i krošnje drveća, povezani su sa ranim razvojem dece, boljim socio-emocionalnim veštinama predškolaca i manjom učestalošću autizma.“
Gojaznost: „U jednoj studiji sprovedenoj među decom u SAD, više zelenila u okruženju bilo je povezano sa nižim z-skorom indeksa telesne mase (BMI) i manjim izgledima za njegov porast između dva merenja. Druga studija, sprovedena među školskom decom u Španiji, pokazala je da su zelenilo i blizina šume povezani sa manjom učestalošću prekomerne težine i gojaznosti. Jedna studija je utvrdila da je gustina drveća duž ulica povezana sa manjom učestalošću gojaznosti kod dece u Njujorku. U jednoj australijskoj studiji, učestalost prekomerne težine bila je 27–41% niža kod devojčica i dečaka koji su na početku istraživanja provodili više vremena napolju nego kod onih koji su napolju provodili manje vremena.“
Zaključak: Pronašli smo dokaze o povezanosti boravka u prirodi sa boljim kognitivnim funkcijama, moždanom aktivnošću, krvnim pritiskom, mentalnim zdravljem, fizičkom aktivnošću i snom. Rezultati eksperimentalnih studija ukazuju na zaštitno dejstvo boravka u prirodi na mentalno zdravlje i kognitivne funkcije. Opservacione studije preseka pružaju dokaze o pozitivnoj povezanosti boravka u prirodi sa višim nivoom fizičke aktivnosti i nižom učestalošću kardiovaskularnih bolesti. Opservacione studije, prirodni eksperimenti i randomizovana kontrolisana ispitivanja počinju da procenjuju dugoročne efekte boravka u prirodi na depresiju, anksioznost, kognitivne funkcije, hronične bolesti i druge zdravstvene ishode. Ovaj pregled objedinjuje novija istraživanja, uglavnom iz zapadnih zemalja.
„S obzirom na vezu između ekoloških problema i ljudskog zdravlja, sve više nas shvata da ono što se danas čini kao previsok početni trošak za čišćenje životne sredine može na kraju itekako da se isplati, kada vidimo da ukupni troškovi zdravstvene zaštite opadaju, a da naši najmiliji žive duže i zdravije (ScientificAmerican.com).“
Izvori:
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC8125471/
https://www.scientificamerican.com/article/environment-and-our-health/